Da, opet sam tu. Nekima možda drago više,a nekima manje…
Znala sam, da ču nakon nekog vremena doći ovdje… Nekako mi je jesen najprikladnija za to… Zanimljivo da sam svaki put ovdje dolazila točno u ovo doba… Možda zato jer u jesen uvijek stižu neki novi „problemi“, obaveze… a u proljeće i ljeto sve je nekako bezbrižno i ružičasto?!
No tko bi to zapravo znao…
U zadnjih nekoliko mjeseci, više-manje u zadnjih godinu dana… toliko se toga promijenila, izdogađalo.. nešto na bolje ,nešto na lošije… Naime, bila je to jako turbulentna godina… Znam, ponovila sam i davno prije, početak godine smatram u jesen, više-manje zbog dolaska sa godišnjeg, početak faksa itd.. to se nije promijenilo… ali rekla bi da se sve ostalo itekako je…
Ljepše mi je donijeti novogodišnje odluke sada nego na novogodišnju noć, ovako mi više imaju smisla i moram priznati da ih ispuni u potpunosti…
Za ovu godinu nisam si nimalo dala laku zadaću, naime odlučila sam oprostiti nekim ljudima, i opet neke druge moliti da oproste meni… Jer kao i svako ljudsko biće i ja imam nekoliko ne toliko svijetlih trenutaka… i naravno kako odrastam sve više žalim zbog tih nekih svojih odluka… tako ću krenuti redom od onih ljudi koji mi znače puno… Ne brinite nemam toliko veliki popis…. Ali dovoljan da mi zadaje grižnju savjesti…
Mislim da je vrijeme da nešto napišem…
Nije me bilo sto godina na blogu, ali isto tako sto stvari se promijenilo.
Krenimo redom, proslavila sam rođendan bolje nego ikad. Izašla sam u saloonu na podravsko-međimursku feštu i stvarno je bilo odlično, pjevalo se, plesalo i zezalo..
Doma sam lagano počastila svoje cure i malo smo izašle van, ništa konkretno, ali opet slatko je bilo J
Promijenila sam stan u Zagrebu, iselila se jučer zbog nekoliko nesuglasica. Nije mi ni najmanje žao što sam otišla.
Stan je bio odličan i jeftin, ali nisam se baš slagala s cimericama, što svojom krivicom, što njihovom.. Osobu tek upoznaš kad živiš s njome. Ali ok i to je sad iza mene i idem dalje, ne obazirem se na ogovaranja i provociranja. Naravno da one imaju svoju priču, ali imam i ja svoju. Ne krivim nikog posebno, ali sama sa sobom se bogme nisam mogla svađati. Isto kao i za ljubav, tako je i za svađu potrebo dvoje J
Danas sam dan provela na telefonu i ispred plavog oglasnika, na svašta sam naišla, ali našla sam nešto savršeno, 3 minute od faksa, 45 kvadrata, za mene i previše, za dvije savršeno, dosta povoljno.. Ovu akademsku godinu ču biti sama, a sljedeću ču naći cimericu..
Što se tiče ljubavi… ne znam…ne znam ni sama što da tu napišem… totalno sam zbunjena, ali nekako se ne zamaram previše s tim, puštam da sve ide kako ide…
Tokom zadnjih nekoliko mjeseci shvatila sam da iz dana u dan naletimo na razne ljude. Za neke za koje smo uvjereni da su dobre i osobe od povjerenja povrijede nas. Sve što sam znala pričati u povjerenju, jadati se za njega, the njega , sve je došlo do njegove životne odabranice preko nje. Takve osobe za mene više ne postoje. U svom životu stvarno mogu reći da imam samo nekoliko ljudi koje su mi jako drage i koje stvarno volim. Možda to i ne pokazujem toliko, ali s tim osobama ako sam i imala konflikte oni su bili nula za sve ono što se dogodilo…
Jednom mi je jedna osoba rekla da je prvi izbor najbolji izbor, tako je trebao biti i sada, trebala sam živjeti s jednom osobom kojoj sam prvoj obećala, ali eto na kraju se svašta izdogađalo…
Rubby, žao mi je što na kraju nismo bile cimerice jer sigurna sam da bi se super slagale…
Faks guram, lagano i sigurno J
Uskoro me čeka 4. Godina, uff .. ali nije to ništa strašno, završit ču ja taj fakultet…
Sad vas sve lijepo pozdravljam i idem malo do vas.. šaljem vam poljubac
Mislila sam bojkotirati valentinovo i opce nista ne pisati na blogu...
ali ovo je jace od mene.. :)
Pa tako svima vama sretno i nesretno zaljubljenima zelim sretno valentinovo...
Ja sam kao i po dobrom starom obicaju sama na ovaj dan, tako da... idem na picu s curama,ah sta cu drugo..
makar imam i ja nekog kog skicam,ali samo tak malo...a on to ni ne zna..jao..a sram me priznati jer mozda mu se ne svidjam..
(jer ko uvidja u ovom kratkom postu da se ponasam ko najveca pubertetlija, uzas, sta mi bi??? )
a tak je sladak...
jos jednom Sretno vam svima Valentinovo...
pusa
(tokom vikenda slazem linkove, gdi cu vas sve naci, pogubila sam vas,ljuta sam )
Treba mi neko da me/mi:
voli
grli
ljubi
mazi
skida sve s neba
drzi ko kap vode na dlanu
cuva ko oko u glavi
prica
brani
zeli
-----------------------------------------------
zivcira
igonorira
fascinira
ne dozivljava ni 5%
odbija
-------------------------------------
s menom prozivljava radost i tugu
da tulumari
da bulji u operu box s menom i da umiremo od dosade
da dise kako ja disem
----------------------------------------------
da je tu ,ali kao da ga ni nema
da mi cita misli onako kak i ja znam njemu citati...
jednostavno treba mi....
i znam da sam sad dobra i draga i slatka...
a sutra cu opet biti bahata, zlobna ..bit cu kucka..
treba mi netko da skine tu masku s mojeg lica...
(nikad nitko nece imati ono sto si ti imao u meni..)
Malo sam tu, malo nisam...
Nije da mi se neda pisati, vec sam se jednostavno zasitila bloga... pa uzimam na velike mahove jos vece pauze...
Lagano sam se privikla an metropolu i njezine cari, cak sam pocela i izlaziti, ali cekam da dodje proljece i malo zatopli ,e onda mi nece biti kraja..
do daljnjeg, uzimam pauzu...ucim i ljubim...
malo dozivljavam sokove.... jer netko tko mi je prije znacio sve, danas mi znaci malo manje...ali ta osoba ce postati otac..
oni koji su me citali na samom pocetku zanju tko je ON http://inmydreams.blog.hr/2006/09/index.html#dan11
Odma na pocetku vam zelim sve najbolje povodom blagdana koju su aktivni... Da vam zivot bude prepun sveg sto pozelite...
ja sam dobro, puno tog se promijenilo i to na bolje, opet me moja intuicija nije prevarila. u zadnjem postu rekla sam kako imam neki osjecaj da zavrsava moja nocna mora i bila sam u pravu.. maltretiranja su prestala, stigne tu i tamo koji mail,ali sadrzaja ljubavnog... smijesno i cudno.... ali to je poglavlje kojeg se stvarno vise ne zelim ni prisjecati...
Ova godina koja polako odlazi, sutra joj je zadnji dan, za mene je bila jedna od bitnijih i vaznijih, prekretnica u mom zivotu.. odrasla sam i postala duplo zrelija u pogledu puno stvari. Odlazak u metropolu me promijenio i to na bolje, ocvrsnula sam i konacno naucila reci ne ,a ne uvijek biti na raspolaganju svima... U 2007. sam usla u zagrljaju jednog decka,jedne predivne osobe, koja mi se muvala kroz citavu godinu, spremno me cekala i trpila sve moje musice, plakanja zbog nekih trecih osoba, slusala sve moje probleme, i uvijek mi bila spremna dati puno ljubavi... nas odnos je bio nedefiniran, ja sam stalno odlazila i vracale se ,a on je uvijek bio tu spremna mi pomoci kad ej najvise trebalo... i strplje nje mu je uspijelo.. od 10. mjeseca nasa ljubav svakim danom postaje sve veca i veca... na pocetku je bilo tesko vratiti njegovo povjerenje, njegov osmijeh, jer stvarno nisam bila fer prema njemuj,ali sve smo to prosli.. ljubomorne ljude na nas odnos ignoriramo, jednostavno se volimo....
Ove godien sam polozila 10 najtezih ispita i redovito upisala trecu godninu ekonomskog fakulteta u zagrebu smjer marketing... bas sam ponosna zbog toga, ali ako za godinu dana budem pisala postu u kojem cu spomenuti da sam u 10 mjesecu redovito upisala 4. godinu, mislim da cu se onda stvarno umisliti..hehe
sutra se sprema odlican docek, idem u jedan klub sa dragim, ali ekipa koje ce biti tamo mi se jako svidja puno poznatih i zabavnih ljudi... tako da ce zabava biti zagarantirana, a ja cu biti sivo-srebrno-crnoj kombinaciji....
svima vam zelim najludji tulum... i nemojte zaboraviti crveno rublje...
pusa
o da.. nije me bilo citavih mjesec i pol, ali za sve to imam opravdane razloge... Nisam se odmarala i opustala, da barem jesam...nisam vas stigla ni citati ni komentirati i zbog tog mi je jako zao, nadam se da cu sad to sve nadoknaditi, duboko u sebi prizeljkujem da me niste otpisali, jer prolazila sam kroz nekoliko gadnih situacija... ali eto sad sam kolko tolko dobro, makar se situacija ni priblizno nije smirila...
Svi znate da sam u metropoli i da, ajmo rec uzivam, barem je bilo prvih nekoliko tjedana, ali sad... nema ni u od uzivanja... mozda se zalomi koji dobar dan,ali to je maksimum... zivim za odlazak u svoj topli dom svojoj toploj obitelji...
fali mi puno toga... ipak sam ja kcer jedinica, tesko mi je,ali prilagodila sam se i to dosta dobro.. promjenila sam se na bolje, razmisljala sam o stvarima u svojem zivotu i zakljucila koliko sam u nekim stvarima bila u krivu,a koliko u pravu... sredila kockice i pokusala svesti zivot na neku zelenu granu. nije to jos to,ali s vremenom ce sve sjesti kako treba.
uvijek kad sam imala neke probleme ili neke stvari koje su me mucile dosla bi tu i sve izbacila iz sebe, ali ovaj put nisam imala za to snage, jednostavno bilo mi je pretesko natipkati nekoliko recenica,mozda bi mi bilo lakse i sve bi prije bilo kako treba,ali eto.... nisam, ne znam ni sama zasto.
od kad znam za sebe svakom covijeku sam pruzila jednaku sansu kod sebe... nikad nisam slusala traceve, vec sam upoznala ljude i tek onda ocijenila kakvi su... ovaj put me to kostalo jako puno zivaca... vjerovala sam osobi koju nisam uopce poznavala, zbog koje sam narusila nekoliko prijateljstava..a sve samo zato jer me prvi dojam gadno prevario..
sada se doslovce jedva izvlacim iz tog sranja...
ona idilicna ljubav i onaj idilicni muskarac nisu zapravo bili toliko idilicni... nakon svadje i prekida,stizale su prijetnje koje i dan danas stizu,vrijedjanja... nesto sto sam mislila da mi se nece nikad dogoditi... no lagano to krece prema kraju, barem se nadam... nakon zabrane dolaznih poziva sa nekoliko brojeva s kojih me zvao pa sve do blokiranja sms poruka, ovim putem se zahvaljujem t-mobile(ovcima) na pomoci, hvala vam...jedino ne mogu obrisati korisnicki racun na yahoo mailu,ali jednostavo ne odlazim tamo vise,sve sam promijenila...
u petak je bilo 79 odbijenih poziva na mom mobitelu, a jucer su stigli zadnji mailovi puni uvreda... nadam se da je to sve i da ce ta nocna mora prestati, jedino ako ovo nije zatisje pred buru,ali znam jedno, on je samo pas koj laje, a ne grize... plasi me..ali ovog put ja se nedam... jedino me psihicki slama.....
Stvarno me dugo nije bilo na blogu. Ma i bila sam u prolazu, ostavila isto tako i neki isprazni post.. Zbog odlaska u metropol bila sam bez interneta i racunala nekoliko tjedana. ali evo, sada je na mom krilu jedan prekrasan hp-ov laptop i konacno mogu surfati koliko god zelim :)
Stvarno ne znam ni sama od kud da pocnem, a da post ne izgleda kao da sam sve smao nabacala.
Uglavnom krenut cu od onih stvari koje su mi promjenile zivot, mozda jos ne toliko,ali s vremenom sigurno hoce. Veselila sam se odlasku iz provincije u metropolu i upoznavanju tog zivota tamo,a li iskreno, vec sredinom tjedna zudim za onim sto me ceka doma. Nije da mi se Zagreb ne svidja, ali jednostavno treba se priviknuti. Svi ,meni jako dragi ljudi su u mojoj provinciji, moji roditelji i prijatelji. to su osobe koje mi jako,jako fale. ali zato su tu mobiteli i interne.. no nista od toga ne moze zamjeniti njihov topli zagrljaj... Znate kako sam prije mjesec dana pisala da sam sigurna da cu izgubiti prijateljici i koliko me ona zapravo povrijedila. E vidite to je sve na kraju ispalo totalno onako kako nisam ni zamisljala. Sve sam joj rekla, sto volim kod nje, sto me smeta.. popricale smo, razgovarale puno i eto sve je doslo an svoje. Nase priajteljstvo je jos jace nego prije.. To me toliko usrecuje... Zao mi je sto sam uopce sumnjala u nju. Proteklih dana jako malo spavam, preumorena sam od svega.. eto u petak anvecer sam stugla doma i vec za 5 sati opet odlazim...ah.. stvarno je tezak zivot nas studenata.
Lagano bi trebala poceti uciti, kolokviji sus ve blize,a posto sam vec treca godina planiram sve dati u roku..tako da mi ljeto bude jako dugo. premda su nam ukinuli rokove u 9. mjesecu to ne bi trebao biti neki veliki problem, sretni mi bolonjci :)
Jedino zbog cega volim Zagreb je moja ljubav koja je tamo... Jedva cekam da ga danas zagrlim i poljubim... Istina, 2 mjeseca nisu mnogo, ali s njim se osjecam ako da smo zajedno godinama... toliko smo kompatibilni, toliko zeljni jedno drugoga... ahh.. ljubav je stvarno predivna stvar. :)
kad citam stare postove i kad se samos jetim kroz sta sam sve prolazila, mislila sam da nikad necu reci da je ljubav pedivna stvar, ali eto cuda se dogadjaju,a on je moje cudo koje mi je vratilo vjeru u ljubav..
Nadam se da ste mi vi dobro, da vam u skoli ili na faksu die sve po planu. valjda vam nije hladno,ako slucajno je, saljem vam veliki topli zagrlja i ogromnu pusu.. sada vas odlazim posjetiti..
pusa
